SrKDIjekav - Genesis - 49

49:1  Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.

49:2  Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега.

49:3  Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

49:4  Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу.

49:5  Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

49:6  У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

49:7  Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

49:8  Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега.

49:9  Лавићу Јуда! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

49:10  Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.

49:11  Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

49:12  Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.

49:13  Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

49:14  Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

49:15  И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

49:16  Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих.

49:17  Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.

49:18  Господе, тебе чекам да ме избавиш.

49:19  А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.

49:20  У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

49:21  Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијепе ријечи.

49:22  Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

49:23  Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,

49:24  Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,

49:25  Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

49:26  Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће.

49:27  Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.

49:28  Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их.

49:29  Потом им заповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

49:30  У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

49:31  Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију.

49:32  А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.

49:33  А кад изговори Јаков заповјести синовима совјим, диже ноге своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.