GENESIS
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
Chapter 37
Gene | SrKDIjek | 37:2 | Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему. | |
Gene | SrKDIjek | 37:3 | А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. | |
Gene | SrKDIjek | 37:4 | А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити. | |
Gene | SrKDIjek | 37:7 | Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему. | |
Gene | SrKDIjek | 37:8 | Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех. | |
Gene | SrKDIjek | 37:9 | Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени. | |
Gene | SrKDIjek | 37:10 | А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? | |
Gene | SrKDIjek | 37:13 | Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошаљем к њима. А он рече: ево ме. | |
Gene | SrKDIjek | 37:14 | А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема. | |
Gene | SrKDIjek | 37:17 | А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. | |
Gene | SrKDIjek | 37:18 | А они га угледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, | |
Gene | SrKDIjek | 37:20 | Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова. | |
Gene | SrKDIjek | 37:22 | И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу. | |
Gene | SrKDIjek | 37:23 | И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. | |
Gene | SrKDIjek | 37:25 | Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. | |
Gene | SrKDIjek | 37:26 | И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову? | |
Gene | SrKDIjek | 37:27 | Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова. | |
Gene | SrKDIjek | 37:28 | Па кад трговци Мадијамски бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. | |
Gene | SrKDIjek | 37:29 | А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје, | |
Gene | SrKDIjek | 37:32 | Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није. | |
Gene | SrKDIjek | 37:33 | А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут. | |
Gene | SrKDIjek | 37:34 | И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуго времена. | |
Gene | SrKDIjek | 37:35 | И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. | |