SrKDIjekav - Job - 17

17:1  Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

17:2  Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

17:3  Дај ми ко ће јамчити код тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

17:4  Јер си од њихова срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

17:5  Ко ласка пријатељима, његовијем ће синовима очи посахнути.

17:6  Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

17:7  Потамњело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сјен.

17:8  Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемјере.

17:9  Али ће се праведник држати својега пута, и ко је чистијех руку већма ће ојачати.

17:10  А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

17:11  Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

17:12  Од ноћи начинише дан, и свјетлост је близу мрака.

17:13  Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу простријети постељу себи.

17:14  Гробу вичем: ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја.

17:15  И гдје је сада надање моје? моје надање ко ће видјети?

17:16  У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.