SrKDIjekav - Job - 4

4:1  Тада одговори Елифас Теманац и рече:

4:2  Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори?

4:3  Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;

4:4  Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.

4:5  А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

4:6  Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје?

4:7  Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?

4:8  Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.

4:9  Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.

4:10  Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

4:11  Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

4:12  Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало.

4:13  У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,

4:14  Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,

4:15  И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се.

4:16  Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:

4:17  Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега?

4:18  Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;

4:19  Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

4:20  Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.

4:21  Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.