SrKDIjekav - Job - 34

34:1  Још говори Елијуј и рече:

34:2  Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме.

34:3  Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.

34:4  Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.

34:5  Јер Јов рече: праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

34:6  Хоћу ли лагати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице.

34:7  Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех?

34:8  И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?

34:9  Јер рече: не помаже човјеку да угађа Богу.

34:10  Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућега.

34:11  Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему.

34:12  Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

34:13  Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену?

34:14  Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;

34:15  Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.

34:16  Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај глас ријечи мојих.

34:17  Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?

34:18  Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници?

34:19  Акамоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.

34:20  Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

34:21  Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.

34:22  Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.

34:23  Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

34:24  Сатире јаке недокучљиво, и поставља друге на њихово мјесто.

34:25  Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

34:26  Као безбожне разбија их на видику.

34:27  Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;

34:28  Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.

34:29  Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку.

34:30  Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.

34:31  Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити.

34:32  А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

34:33  Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.

34:34  Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,

34:35  Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.

34:36  Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

34:37  Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.