SrKDIjekav - Job - 12

12:1  А Јов одговори и рече:

12:2  Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.

12:3  И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

12:4  На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.

12:5  Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.

12:6  Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.

12:7  Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

12:8  Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.

12:9  Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

12:10  Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.

12:11  Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?

12:12  У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.

12:13  У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.

12:14  Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.

12:15  Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

12:16  У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.

12:17  Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.

12:18  Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

12:19  Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

12:20  Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.

12:21  Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

12:22  Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.

12:23  Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

12:24  Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,

12:25  Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.