SrKDIjekav - Job - 36

36:1  Још говори Елијуј и рече:

36:2  Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.

36:3  Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

36:4  Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.

36:5  Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

36:6  Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.

36:7  Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.

36:8  Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

36:9  Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.

36:10  И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

36:11  Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

36:12  Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

36:13  А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;

36:14  Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

36:15  Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.

36:16  Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

36:17  Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

36:18  Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

36:19  Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.

36:20  Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.

36:21  Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

36:22  Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?

36:23  Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?

36:24  Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.

36:25  Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.

36:26  Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.

36:27  Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;

36:28  Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

36:29  И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?

36:30  Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива?

36:31  Тијем суди народима, даје хране изобила.

36:32  Рукама заклања свјетлост, и наређује кога да срете,

36:33  Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.