SrKDIjekav - Job - 32

32:1  Тада престаше она три човјека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.

32:2  А Елијуј си Варахилов од Вуза, рода Рамова, разгњеви се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;

32:3  И на три пријатеља његова разгњеви се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.

32:4  Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер бијаху старији од њега.

32:5  Па кад видје Елијуј да нема одговора у устима она три човјека, распали се гњев његов.

32:6  И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смијах вам казати што мислим.

32:7  Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.

32:8  Али је дух у људима, и дух Свемогућега уразумљује их.

32:9  Велики нијесу свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.

32:10  Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.

32:11  Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте бесједу.

32:12  Пазио сам, али гле, ниједан од вас не сапре Јова, не одговори на његове ријечи.

32:13  Може бити да ћете рећи: нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човјек.

32:14  Није на ме управио бесједе, ни ја му нећу одговарати вашим ријечима.

32:15  Смели су се, не одговарају више, нестало им је ријечи.

32:16  Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.

32:17  Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.

32:18  Јер сам пун ријечи, тијесно је духу у мени.

32:19  Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мијех.

32:20  Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.

32:21  Нећу гледати ко је ко, и човјеку ћу говорити без ласкања.

32:22  Јер не умијем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.