SrKDIjekav - Job - 3

3:1  Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

3:2  И проговорив Јов рече:

3:3  Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!

3:4  Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га свјетлост!

3:5  Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

3:6  Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!

3:7  Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!

3:8  Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

3:9  Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица;

3:10  Што ме није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

3:11  Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе?

3:12  Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем?

3:13  Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

3:14  С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

3:15  Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

3:16  Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела?

3:17  Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли,

3:18  И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова.

3:19  Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара.

3:20  Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,

3:21  Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

3:22  Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

3:23  Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио отсвуда?

3:24  Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода разљева се јаук мој.

3:25  Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

3:26  Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.