SrKDIjekav - Job - 23

23:1  А Јов одговори и рече:

23:2  Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих.

23:3  О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова,

23:4  Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

23:5  Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао.

23:6  Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

23:7  Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије.

23:8  Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га;

23:9  Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети.

23:10  Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

23:11  По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох.

23:12  Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак.

23:13  Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини.

23:14  И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много.

23:15  За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.

23:16  Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

23:17  Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?