SrKDIjekav - Job - 9

9:1  А Јов одговори и рече:

9:2  Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом?

9:3  Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну.

9:4  Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро њему и био срећан?

9:5  Он премјешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом;

9:6  Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају;

9:7  Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде;

9:8  Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

9:9  Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

9:10  Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.

9:11  Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

9:12  Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? ко ће му казати: шта радиш?

9:13  Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници.

9:14  А како би му ја одговарао и бирао ријечи против њега?

9:15  Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим судији својему.

9:16  Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој.

9:17  Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што.

9:18  Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама.

9:19  Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити?

9:20  Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

9:21  Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

9:22  Свеједно је; зато рекох: и доброга и безбожнога он потире.

9:23  Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех.

9:24  Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко?

9:25  Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра.

9:26  Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

9:27  Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се;

9:28  Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

9:29  Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

9:30  Да се измијем водом шњежницом, и да очистим сапуном руке своје,

9:31  Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

9:32  Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд;

9:33  Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

9:34  Нека одмакне од мене прут свој, и страх његов нека ме не страши;

9:35  Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе.