SrKDIjekav - Proverbs - 13

13:1  Мудар син слуша наставу оца својега; а потсмјевач не слуша укора.

13:2  Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.

13:3  Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

13:4  Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.

13:5  На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

13:6  Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грјешника.

13:7  Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

13:8  Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.

13:9  Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.

13:10  Од охолости бива само свађа, а који примају свјет, у њих је мудрост.

13:11  Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.

13:12  Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13:13  Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.

13:14  Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.

13:15  Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

13:16  Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

13:17  Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.

13:18  Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

13:19  Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла.

13:20  Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

13:21  Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

13:22  Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а грјешниково имање чува се праведнику.

13:23  Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

13:24  Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.

13:25  Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.