SrKDIjekav - Proverbs - 6

6:1  Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља својега, и даш руку своју туђинцу,

6:2  Везао си се ријечима уста својих, ухватио си се ријечима уста својих.

6:3  Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему својему; иди, припадни, и навали на ближњега својега.

6:4  Не дај сна очима својима, ни вјеђама својима дријема.

6:5  Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6:6  Иди к мраву, љенивче, гледај путове његове, и омудрај.

6:7  Нема вођа ни управитеља ни господара;

6:8  И опет приправља љети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

6:9  Докле ћеш, љенивче, лежати? кад ћеш устати од сна својега?

6:10  Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

6:11  Утом ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човјек.

6:12  Човјек неваљао и нитков ходи са злијем устима;

6:13  Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

6:14  Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

6:15  Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лијека.

6:16  На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

6:17  Очи поносите, језик лажљив и руке које прољевају крв праву,

6:18  Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

6:19  Лажан свједок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

6:20  Чувај, сине мој, заповијест оца својега, и не остављај науке матере своје.

6:21  Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла.

6:22  Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

6:23  Јер је заповијест жижак, и наука је видјело, и пут је животни карање које поучава;

6:24  Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

6:25  Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим.

6:26  Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу.

6:27  Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале?

6:28  Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже?

6:29  Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

6:30  Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

6:31  Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома својега.

6:32  Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

6:33  Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

6:34  Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

6:35  Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.