SrKDIjekav - Proverbs - 14

14:1  Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

14:2  Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

14:3  У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

14:4  Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

14:5  Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

14:6  Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

14:7  Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

14:8  Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

14:9  Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

14:10  Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

14:11  Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

14:12  Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

14:13  И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14:14  Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

14:15  Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

14:16  Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

14:17  Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

14:18  Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

14:19  Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

14:20  Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

14:21  Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

14:22  Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

14:23  У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

14:24  Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

14:25  Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

14:26  У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

14:27  Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

14:28  У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

14:29  Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

14:30  Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

14:31  Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

14:32  За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

14:33  Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

14:34  Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

14:35  Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.