SrKDIjekav - Proverbs - 7

7:1  Сине, чувај ријечи моје, и заповијести моје сахрани код себе.

7:2  Чувај заповијести моје и бићеш жив, и науку моју као зјеницу очију својих.

7:3  Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца својега.

7:4  Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,

7:5  Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима.

7:6  Јер с прозора дома својега кроз решетку гледах,

7:7  И видјех међу лудима, опазих међу дјецом безумна младића,

7:8  Који иђаше улицом покрај угла њезина, и корачаше путем ка кући њезиној,

7:9  У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;

7:10  А гле, срете га жена у одијелу курвинском и лукава срца,

7:11  Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,

7:12  Сад на пољу, сад на улици, код свакога угла вребаше.

7:13  И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:

7:14  Имам жртве захвалне, данас изврших завјете своје;

7:15  Зато ти изидох на сусрет да те тражим, и нађох те.

7:16  Настрла сам одар свој покривачим везенијем и простиркама Мисирским.

7:17  Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.

7:18  Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.

7:19  Јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљни,

7:20  Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.

7:21  Наврати га многим ријечима, глатким уснама одвуче га.

7:22  Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,

7:23  Докле му стријела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.

7:24  Зато дакле, дјецо, послушајте ме, и пазите на ријечи уста мојих.

7:25  Немој да застрањује срце твоје не путове њезине, немој лутати по стазама њезинијем.

7:26  Јер је многе ранила и оборила, и много је онијех које је све побила.

7:27  Кућа је њезина пут паклени који води у клијети смртне.