SrKDIjekav - Leviticus - 27

27:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

27:2  Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад ко завјетује душу своју Господу, ти га уцијени:

27:3  А овако ћеш цијенити: мушко од двадесет година до шездесет цијенићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.

27:4  Ако буде женско, цијенићеш тридесет сикала.

27:5  Ако је од пет до двадесет година,цијенићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.

27:6  Ако је од једнога мјесеца до пет година, цијенићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш цијенити три сикла сребра.

27:7  Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, цијенићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.

27:8  Ако је сиромах да не може платити цијене, онда нека дође к свештенику да га уцијени свештеник, и према ономе што може дати који се завјетовао, нека га свештеник уцијени.

27:9  Ако би завјетовао живинче од онијех што се приносе Господу, што год да Господу, свето је.

27:10  Да га не промијени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како промијенио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.

27:11  Ако ли би завјетовао живинче нечисто од онијех што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;

27:12  И нека га прецијени свештеник, било добро или рђаво; и како га прецијени свештеник, тако да буде.

27:13  Ако би га хтио откупити, нека на цијену твоју дометне још пети дио.

27:14  Кад би ко завјетовао кућу своју, да је света Господу, нека је прецијени свештеник, била добра или рђава; како је прецијени свештеник, тако да буде.

27:15  Ако би онај који завјетује хтио откупити кућу своју, нека на цијену твоју дометне још пети дио, па нека је његова.

27:16  Ако би ко завјетовао Господу дио њиве своје, цијенићеш је према усјеву: гомер јечма гдје се посије, цијенићеш педесет сикала сребра.

27:17  Ако би од опросне године завјетовао њиву своју, нека остане по твојој цијени.

27:18  Ако ли послије опросне године завјетује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цијене.

27:19  И ако би хтио откупити њиву своју онај који је завјетује, нека дометне на цијену твоју још пети дио, и нека буде његова.

27:20  Али ако не откупи њиве, и њива се прода другоме, не може се више откупити;

27:21  Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива завјетована, свештеникова нека буде.

27:22  Ако ли би ко завјетовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,

27:23  Свештеник нека му прорачуна цијену до године опросне, и нека у онај дан да ту цијену да буде ствар света Господу.

27:24  А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

27:25  А свака цијена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.

27:26  Али првина од стоке, које су Господње, нико да не завјетује, било говече или ситна стока, јер је Господње.

27:27  Ако ли би било од животиња нечистијех, онда нека откупи по твојој цијени дометнув пети дио озго; ако ли се откупи, нека се прода по твојој цијени.

27:28  Али ни једна ствар завјетована, што ко завјетује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар завјетована светиња је над светињама Господу.

27:29  Живинче завјетовано, које човјек завјетује, да се не откупљује, него да се убије.

27:30  И сваки десетак земаљски од усјева земаљскога и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.

27:31  Али ко би хтио откупити што десетка својега, нека на цијену дометне још пети дио.

27:32  И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.

27:33  Да се не бира добро ни рђаво, да се не мијења; ако ли би се како год промијенило, онда нека буде и оно и друго промијењено света ствар, и да се не откупи.

27:34  Ово су заповијести које заповједи Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.