SrKDEkavski - Luke - 14

14:1  И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

14:2  И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

14:3  И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

14:4  А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

14:5  И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

14:6  И не могоше Му одговорити на то.

14:7  А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

14:8  Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

14:9  И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

14:10  Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

14:11  Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

14:12  А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

14:13  Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

14:14  И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

14:15  А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

14:16  А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

14:17  И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

14:18  И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

14:19  И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

14:20  И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

14:21  И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

14:22  И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

14:23  И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

14:24  Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

14:25  Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

14:26  Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

14:27  И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

14:28  И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

14:29  Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

14:30  Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

14:31  Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

14:32  Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

14:33  Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

14:34  Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

14:35  Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.