SrKDEkavski - Luke - 22

22:1  Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

22:2  И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

22:3  А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

22:4  И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

22:5  И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

22:6  И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

22:7  А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

22:8  И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

22:9  А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

22:10  А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

22:11  И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

22:12  И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

22:13  А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

22:14  И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

22:15  И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

22:16  Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

22:17  И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

22:18  Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

22:19  И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

22:20  А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

22:21  Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

22:22  И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

22:23  И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

22:24  А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

22:25  А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

22:26  Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

22:27  Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

22:28  А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

22:29  И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

22:30  Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

22:31  Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

22:32  А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

22:33  А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

22:34  А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

22:35  И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

22:36  А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

22:37  Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

22:38  А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

22:39  И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

22:40  А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

22:41  И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

22:42  Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

22:43  А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

22:44  И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

22:45  И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

22:46  И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

22:47  Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

22:48  А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

22:49  А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

22:50  И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

22:51  А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

22:52  А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

22:53  Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

22:54  А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

22:55  А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

22:56  Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

22:57  А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

22:58  И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

22:59  И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

22:60  А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

22:61  И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

22:62  И изишавши напоље плака горко.

22:63  А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

22:64  И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

22:65  И друге многе хуле говораху на Њ.

22:66  И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

22:67  Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

22:68  А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

22:69  Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

22:70  Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

22:71  А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.