SrKDIjekav - Mark - 3

3:1  И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.

3:2  И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

3:3  И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.

3:4  И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.

3:5  И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

3:6  И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.

3:7  А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;

3:8  И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.

3:9  И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.

3:10  Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.

3:11  И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.

3:12  И много им пријећаше да га не прокажу.

3:13  И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

3:14  И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

3:15  И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

3:16  Првога Симона, и надједе му име Петар;

3:17  И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

3:18  И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

3:19  И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

3:20  И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

3:21  И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

3:22  А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

3:23  И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

3:24  И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

3:25  И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

3:26  И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

3:27  Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

3:28  Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

3:29  А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.

3:30  Јер говораху: у њему је нечисти дух.

3:31  И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

3:32  И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.

3:33  И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?

3:34  И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.

3:35  Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.