SrKDIjekav - II Samuel - 19

19:1  И јавише Јоаву: ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

19:2  И побједа онога дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан гдје говоре: жали цар сина својега.

19:3  И народ се у онај дан кријаше улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побјегне из боја.

19:4  А цар покри лице своје; и викаше иза гласа: сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!

19:5  Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.

19:6  Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив а ми сви да смо изгинули.

19:7  Зато устани сада, и изиди и проговори лијепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изидеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.

19:8  Тада уста цар, и сједе на вратима; и казаше свему народу говорећи: ево, сједи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци бјеху побјегли, свак у свој шатор.

19:9  И сав се народ свађаше међу собом по свијем племенима Израиљевим говорећи: цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку Филистејских; а сада је побјегао из земље од Авесалома.

19:10  Авесалом пак, којега помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклијевате те не доведете натраг цара?

19:11  Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: говорите старјешинама Јудинијем и реците: зашто ви да будете пошљедњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.

19:12  Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тијело моје. Зашто бисте дакле били пошљедњи који ће натраг довести цара?

19:13  Реците и Амаси: нијеси ли кост моја и тијело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив намјесто Јоава.

19:14  И склони срца свијех људи од рода Јудина као једнога човјека, те послаше к цару говорећи: врати се са свијем слугама својим.

19:15  И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.

19:16  Похитје и Симеј син Гирин од Венијамина, који бијаше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудина на сусрет цару Давиду;

19:17  И тисућа људи бјеше с њим од рода Венијаминова; такођер и Сива слуга дома Саулова с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пријеђоше преко Јордана пред цара.

19:18  Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине што би му било угодно. А Симеј син Гирин паде пред царем, кад шћаше да пријеђе преко Јордана,

19:19  И рече цару: не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о том.

19:20  Јер слуга твој види да је згријешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифова да сретем цара господара својега.

19:21  Али одговори Ависај син Серујин и рече: еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњега?

19:22  А Давид рече: шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? зар ће данас ко погинути у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?

19:23  И рече цар Симеју: нећеш погинути. И закле му се цар.

19:24  Тако и Мефивостеј син Саулов дође цару на сусрет; он пак не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од онога дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.

19:25  И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: зашто не пође са мном, Мефивостеју?

19:26  А он рече: цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој.

19:27  И он опаде слугу твојега код господара мојега цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини што ти је драго.

19:28  Јер сав дом оца мојега бијаху људи који заслужише смрт пред царем господаром мојим, а ти посади слугу својега међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се могу још тужити цару?

19:29  А цар му рече: шта би ми више говорио? казао сам: ти и Сива подијелите њиву.

19:30  А Мефивостеј рече цару: нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој.

19:31  И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана.

19:32  А бјеше Варзелај врло стар, бјеше му осамдесет година, и храњаше цара док бијаше у Маханајиму, јер бјеше врло богат човјек.

19:33  И рече цар Варзелају: хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.

19:34  Али Варзелај рече цару: колико има вијека мојега, да идем с царем у Јерусалим?

19:35  Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? може ли слуга твој кусом разликовати што ће јести и што ће пити? могу ли јоште слушати глас пјевачима и пјевачицама? и зашто би слуга твој још био на теготу цару господару мојему?

19:36  Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?

19:37  Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца својега и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, и учини њему што ти буде драго.

19:38  А цар рече: нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити што буде теби драго, и што год заиштеш у мене, све ћу ти учинити.

19:39  И кад пријеђе сав народ преко Јордана и цар пријеђе, цјелова цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у мјесто своје.

19:40  Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљева.

19:41  А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим?

19:42  А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? јесмо ли што појели цару? је ли нас даром даривао?

19:43  Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: ми имамо десет дијелова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? нијесмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара својега? Али бесједа људи од Јуде бјеше тврђа од бесједе људи од Израиља.