SrKDIjekav - Job - 16

16:1  А Јов одговори и рече:

16:2  Слушао сам много таких ствари; сви сте досадни тјешиоци.

16:3  Хоће ли бити крај празнијем ријечима? или шта те тјера да тако одговараш?

16:4  И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом мјесту, гомилати на вас ријечи и махати главом на вас,

16:5  Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих облакшало би бол ваш.

16:6  Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?

16:7  А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

16:8  Навукао си на ме мрштине за свједочанство; и моја мрша подиже се на ме, и свједочи ми у очи.

16:9  Гњев његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сијева очима својима на ме.

16:10  Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.

16:11  Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

16:12  Бијах миран и затр ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за биљегу.

16:13  Опколише ме његови стријелци, цијепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.

16:14  Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.

16:15  Сашио сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.

16:16  Лице је моје подбуло од плача, на вјеђама је мојим смртни сјен;

16:17  Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.

16:18  Земљо, не криј крви што сам пролио, и нека нема мјеста викању мојему.

16:19  И сада ето је на небу свједок мој, свједок је мој на висини.

16:20  Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.

16:21  О да би се човјек могао правдати с Богом, као син човјечији с пријатељем својим!

16:22  Јер године избројене навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.