SrKDIjekav - Luke - 10

10:1  А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

10:2  А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

10:3  Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

10:4  Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

10:5  У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

10:6  И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

10:7  А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

10:8  И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

10:9  И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10:10  И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

10:11  И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

10:12  Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе.

10:13  Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

10:14  Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

10:15  И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

10:16  Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

10:17  Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

10:18  А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

10:19  Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

10:20  Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

10:21  У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

10:22  И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати.

10:23  И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите.

10:24  Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

10:25  И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

10:26  А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

10:27  А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе.

10:28  Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив.

10:29  А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој?

10:30  А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

10:31  А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

10:32  А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

10:33  А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

10:34  И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

10:35  И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

10:36  Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

10:37  А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако.

10:38  А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

10:39  И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

10:40  А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

10:41  А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

10:42  А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.