SrKDIjekav - Luke - 6

6:1  Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

6:2  А неки од фарисеја рекоше им: зашто чините што не ваља чинити у суботу?

6:3  И одговарајући Исус рече им: зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

6:4  Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

6:5  И рече им: син је човјечиј господар и од суботе.

6:6  А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

6:7  Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим неће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

6:8  А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

6:9  А Исус рече им: да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

6:10  И погледавши на све њих рече му: пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

6:11  А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

6:12  Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

6:13  И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

6:14  Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

6:15  Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

6:16  Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

6:17  И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

6:18  Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

6:19  И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

6:20  И он подигнувши очи на ученике своје говораше: благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

6:21  Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

6:22  Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

6:23  Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

6:24  Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

6:25  Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

6:26  Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

6:27  Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

6:28  Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

6:29  Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

6:30  А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

6:31  И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

6:32  И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

6:33  И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.

6:34  И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

6:35  Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

6:36  Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

6:37  И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

6:38  Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и преопуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће вам се вратити.

6:39  И каза им причу: може ли слијепац слијепца водити? Неће ли обадва пасти у јаму?

6:40  Нема ученика над учитеља својега, него и сасвијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

6:41  А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

6:42  Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

6:43  Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

6:44  Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

6:45  Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

6:46  А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

6:47  Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

6:48  Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

6:49  А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.