SrKDIjekav - Luke - 18

18:1  Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

18:2  Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

18:3  А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.

18:4  И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

18:5  Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

18:6  Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

18:7  Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?

18:8  Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?

18:9  А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

18:10  Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

18:11  Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

18:12  Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.

18:13  А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме.

18:14  Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

18:15  Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.

18:16  А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

18:17  И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

18:18  И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

18:19  А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

18:20  Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју.

18:21  А он рече: све сам ово сачувао од младости своје.

18:22  А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

18:23  А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.

18:24  А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

18:25  Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије.

18:26  А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти?

18:27  А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.

18:28  А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

18:29  А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,

18:30  Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.

18:31  Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.

18:32  Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га,

18:33  И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.

18:34  И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.

18:35  А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.

18:36  А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?

18:37  И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

18:38  И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.

18:39  И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме.

18:40  И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

18:41  Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.

18:42  А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти.

18:43  И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.