SrKDIjekav - Luke - 12

12:1  Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.

12:2  Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

12:3  Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.

12:4  Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.

12:5  Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте.

12:6  Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ниједан од њих није заборављен пред Богом.

12:7  А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

12:8  Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;

12:9  А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

12:10  И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа неће му се опростити.

12:11  А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

12:12  Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

12:13  Рече му пак неки из народа: учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.

12:14  А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

12:15  А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

12:16  Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.

12:17  И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.

12:18  И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

12:19  И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

12:20  А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?

12:21  Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

12:22  А ученицима својијем рече: зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни тијелом у што ћете се обући:

12:23  Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.

12:24  Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

12:25  А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

12:26  А кад ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?

12:27  Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

12:28  А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, акамоли вас, маловјерни!

12:29  И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

12:30  Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.

12:31  Него иштите царства Божијега, и ово ће вам се све додати.

12:32  Не бој се мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

12:33  Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује нити мољац једе.

12:34  Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

12:35  Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

12:36  И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

12:37  Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

12:38  И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

12:39  Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

12:40  И ви дакле будите готови: јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

12:41  А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

12:42  А Господ рече: ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

12:43  Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

12:44  Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

12:45  Ако ли рече слуга у срцу својему: неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

12:46  Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

12:47  А онај слуга који зна вољу господара својега, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

12:48  А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

12:49  Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

12:50  Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

12:51  Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

12:52  Јер ће отселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

12:53  Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

12:54  А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

12:55  И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

12:56  Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати, а времена овога како не познајете?

12:57  Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

12:58  Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

12:59  Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.