SrKDIjekav - Luke - 24

24:1  А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

24:2  Али нађоше камен одваљен од гроба.

24:3  И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.

24:4  И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;

24:5  А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?

24:6  Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,

24:7  Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.

24:8  И опоменуше се ријечи његовијех.

24:9  И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.

24:10  А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

24:11  И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.

24:12  А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

24:13  И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.

24:14  А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.

24:15  И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

24:16  А очи им се држаху да га не познаше.

24:17  А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

24:18  А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?

24:19  И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;

24:20  Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?

24:21  А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би.

24:22  А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,

24:23  И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.

24:24  И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.

24:25  И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!

24:26  Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

24:27  И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.

24:28  И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.

24:29  И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

24:30  И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.

24:31  Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.

24:32  И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

24:33  И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима,

24:34  Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону.

24:35  И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.

24:36  А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам.

24:37  А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

24:38  И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?

24:39  Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.

24:40  И ово рекавши показа им руке и ноге.

24:41  А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело?

24:42  А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.

24:43  И узевши изједе пред њима.

24:44  И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.

24:45  Тада им отвори ум да разумију писмо.

24:46  И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;

24:47  И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.

24:48  А ви сте свједоци овоме.

24:49  И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.

24:50  И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

24:51  И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.

24:52  И они му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

24:53  И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.