SrKDIjekav - Luke - 5

5:1  Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

5:2  И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже:

5:3  И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

5:4  А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5:5  И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

5:6  И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

5:7  И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

5:8  А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

5:9  Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

5:10  А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити.

5:11  И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

5:12  И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

5:13  И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

5:14  И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

5:15  Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

5:16  А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

5:17  И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

5:18  И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ;

5:19  И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

5:20  И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

5:21  И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

5:22  А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

5:23  Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

5:24  Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

5:25  И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

5:26  И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

5:27  И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном.

5:28  И оставивши све, устаде и пође за њим.

5:29  И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

5:30  И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете?

5:31  И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни.

5:32  Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

5:33  А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

5:34  А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

5:35  Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

5:36  Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

5:37  И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

5:38  Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

5:39  И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље.