SrKDIjekav - Mark - 7

7:1  И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.

7:2  И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.

7:3  Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;

7:4  И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

7:5  А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?

7:6  А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7:7  Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.

7:8  Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.

7:9  И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.

7:10  Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.

7:11  А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

7:12  И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,

7:13  Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

7:14  И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте.

7:15  Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.

7:16  Ако ко има уши да чује нека чује.

7:17  И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.

7:18  И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити?

7:19  Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

7:20  Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;

7:21  Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

7:22  Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

7:23  Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.

7:24  И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити.

7:25  Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.

7:26  А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.

7:27  А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.

7:28  А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.

7:29  И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.

7:30  И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.

7:31  И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.

7:32  И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку.

7:33  И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;

7:34  И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.

7:35  И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо.

7:36  И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.

7:37  И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.