SrKDIjekav - I Corinthians - 14

14:1  Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

14:2  Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

14:3  А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење.

14:4  Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

14:5  Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

14:6  А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

14:7  Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди?

14:8  Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој?

14:9  Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.

14:10  Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења.

14:11  Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац.

14:12  Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

14:13  Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14:14  Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

14:15  Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

14:16  Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш?

14:17  Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

14:18  Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас.

14:19  Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком.

14:20  Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени.

14:21  У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

14:22  Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују.

14:23  Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели?

14:24  А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију.

14:25  И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

14:26  Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

14:27  Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

14:28  Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

14:29  А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

14:30  Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути.

14:31  Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше.

14:32  И духови пророчки покоравају се пророцима;

14:33  Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех.

14:34  Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

14:35  Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

14:36  Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође?

14:37  Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести.

14:38  Ако ли ко не разумије, нека не разумије.

14:39  Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

14:40  А све нека бива поштено и уредно.