SrKDIjekav - Mark - 12

12:1  И поче им говорити у причама: посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде.

12:2  И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога.

12:3  А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

12:4  И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотна.

12:5  И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише.

12:6  Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: постидјеће се сина мојега.

12:7  А виноградари рекоше у себи: ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

12:8  И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

12:9  Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

12:10  Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

12:11  То би од Господа и дивно је у нашијем очима?

12:12  И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

12:13  И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи.

12:14  А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо?

12:15  А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

12:16  А они донесоше. И рече им: чиј је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

12:17  И одговарајући Исус рече им: подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

12:18  И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

12:19  Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

12:20  Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

12:21  И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

12:22  И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

12:23  О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

12:24  И одговарајући Исус рече им: зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

12:25  Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

12:26  А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевијем како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

12:27  Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

12:28  И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: која је прва заповијест од свију?

12:29  А Исус одговори му: прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

12:30  И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

12:31  И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

12:32  И рече му књижевник: добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

12:33  И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

12:34  А Исус видјевши како паметно одговори рече му: нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

12:35  И одговори Исус и рече учећи у цркви: како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

12:36  Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

12:37  Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу.

12:38  И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

12:39  И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама.

12:40  Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени.

12:41  И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много.

12:42  И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.

12:43  И дозвавши ученике своје рече им: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.

12:44  Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.