SrKDEkavski - Mark - 12

12:1  И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

12:2  И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

12:3  А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

12:4  И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

12:5  И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

12:6  Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

12:7  А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

12:8  И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

12:9  Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

12:10  Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

12:11  То би од Господа и дивно је у нашим очима?

12:12  И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

12:13  И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

12:14  А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

12:15  А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

12:16  А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

12:17  И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

12:18  И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

12:19  Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

12:20  Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

12:21  И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

12:22  И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

12:23  О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

12:24  И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

12:25  Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

12:26  А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

12:27  Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

12:28  И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

12:29  А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

12:30  И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

12:31  И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

12:32  И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

12:33  И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

12:34  А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

12:35  И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

12:36  Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

12:37  Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

12:38  И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

12:39  И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

12:40  Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

12:41  И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

12:42  И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

12:43  И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

12:44  Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.