SrKDEkavski - Mark - 4

4:1  И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

4:2  И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

4:3  Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

4:4  И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

4:5  А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

4:6  А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

4:7  И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

4:8  И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

4:9  И рече: Ко има уши да чује нека чује.

4:10  А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

4:11  И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

4:12  Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

4:13  И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

4:14  Сејач реч сеје.

4:15  А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

4:16  Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

4:17  Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

4:18  А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

4:19  Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

4:20  А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

4:21  И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

4:22  Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.

4:23  Ако има ко уши да чује нека чује.

4:24  И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

4:25  Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

4:26  И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

4:27  И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

4:28  Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

4:29  А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

4:30  И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

4:31  Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

4:32  А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

4:33  И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

4:34  А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

4:35  И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.

4:36  И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

4:37  И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

4:38  А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

4:39  И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

4:40  И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

4:41  И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?