SrKDEkavski - Proverbs - 6

6:1  Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

6:2  Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

6:3  Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

6:4  Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

6:5  Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6:6  Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

6:7  Нема вођу ни управитеља ни господара;

6:8  И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

6:9  Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

6:10  Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

6:11  У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

6:12  Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

6:13  Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

6:14  Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

6:15  Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

6:16  На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

6:17  Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

6:18  Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

6:19  Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

6:20  Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

6:21  Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

6:22  Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

6:23  Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

6:24  Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

6:25  Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

6:26  Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

6:27  Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

6:28  Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

6:29  Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

6:30  Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

6:31  Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

6:32  Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

6:33  Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

6:34  Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

6:35  Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.