SrKDIjekav - Psalms - 139

139:1  Господе! ти ме кушаш и знаш.

139:2  Ти знаш кад сједем и кад устанем; ти знаш помисли моје издалека;

139:3  Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путове моје видиш.

139:4  Још нема ријечи на језику мом, а ти, Господе, гле, већ све знаш.

139:5  Састраг и спријед ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

139:6  Чудно је за ме знање твоје, високо, не могу да га докучим.

139:7  Куда бих отишао од духа твојега, и од лица твојега куда бих утекао?

139:8  Да изађем на небо, ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си.

139:9  Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

139:10  И ондје ће ме рука твоја водити, и држати ме десница твоја.

139:11  Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видјело око мене.

139:12  Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је свијетла као дан: мрак је као видјело.

139:13  Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

139:14  Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро.

139:15  Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској..

139:16  Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједнога.

139:17  Како су ми недокучљиве помисли твоје, Боже! Како им је велик број!

139:18  Да их бројим, више их је него пијеска. Кад се пробудим, још сам с тобом.

139:19  Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

139:20  Они говоре ружно на тебе; узимају име твоје узалуд непријатељи твоји.

139:21  Зар да не мрзим на оне, који на те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на тебе?

139:22  Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

139:23  Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

139:24  И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни.