SrKDIjekav - Job - 37

37:1  И од тога дркће срце моје, и отскаче са својега мјеста.

37:2  Слушајте добро громовни глас његов и говор што излази из уста његовијех.

37:3  Под сва небеса пушта га, и свјетлост своју до крајева земаљских.

37:4  За њом риче гром, грми гласом величанства својега, нити што одгађа кад се чује глас његов.

37:5  Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумјети.

37:6  Говори снијегу: падни на земљу; и дажду ситноме и дажду силноме.

37:7  Запечаћава руку сваком човјеку, да позна све посленике своје.

37:8  Тада звијер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

37:9  С југа долази олуја, и са сјевера зима.

37:10  Од дихања Божијега постаје лед, и широке воде стискају се.

37:11  И да се натапа земља, натјерује облак, и расипа облак свјетлошћу својом.

37:12  И он се обрће и тамо и амо по вољи његовој да чини све што му заповједи по васиљеној.

37:13  Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

37:14  Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

37:15  Знаш ли како их он уређује и како сија свјетлошћу из облака својега?

37:16  Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса онога који је савршен у сваком знању?

37:17  Како ти се хаљине угрију кад умири земљу с југа?

37:18  Јеси ли ти с њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

37:19  Научи нас шта ћемо му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

37:20  Хоће ли му ко приповједити што бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

37:21  Али сада не могу људи гледати у свјетлост кад сјаји на небу, пошто вјетар прође и очисти га;

37:22  Са сјевера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

37:23  Свемогућ је, не можемо га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

37:24  Зато га се боје људи: не може га видјети никакав мудрац.