SrKDEkavski - Deuteronomy - 32

32:1  Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.

32:2  Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.

32:3  Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.

32:4  Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.

32:5  Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.

32:6  Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.

32:7  Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

32:8  Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.

32:9  Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.

32:10  Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.

32:11  Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,

32:12  Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;

32:13  Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,

32:14  Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.

32:15  Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.

32:16  На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.

32:17  Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.

32:18  Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.

32:19  Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,

32:20  И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.

32:21  Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.

32:22  Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.

32:23  Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.

32:24  Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.

32:25  Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.

32:26  Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,

32:27  Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.

32:28  Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.

32:29  Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!

32:30  Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?

32:31  Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.

32:32  Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.

32:33  Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.

32:34  Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?

32:35  Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.

32:36  Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.

32:37  И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?

32:38  Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.

32:39  Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.

32:40  Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.

32:41  Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.

32:42  Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.

32:43  Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.

32:44  И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.

32:45  А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,

32:46  Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.

32:47  Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.

32:48  У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:

32:49  Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.

32:50  И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.

32:51  Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.

32:52  Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.