SrKDIjekav - Deuteronomy - 32

32:1  Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.

32:2  Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.

32:3  Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашега.

32:4  Дјело је те стијене савршено, јер су сви путови његови правда; Бог је вјеран, без неправде; праведан је и истинит.

32:5  Они се покварише према њему; њихово неваљалство није неваљалство синова његовијех; то је род зао и покварен.

32:6  Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? није ли он отац твој, који те је задобио? он те је начинио и створио.

32:7  Опомени се негдашњих дана, погледајте године свакога вијека; питај оца својега и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

32:8  Кад вишњи раздаде нашљедство народима, кад раздијели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.

32:9  Јер је дио Господњи народ његов, Јаков је уже нашљедства његова.

32:10  Нађе га у земљи пустој, на мјесту страшну гдје бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зјеницу ока својега.

32:11  Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,

32:12  Тако га Господ вођаше, и с њим не бјеше туђега бога;

32:13  Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стијене и уље из тврдога камена,

32:14  Масло од крава и млијеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова Васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.

32:15  Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стијену спасења својега.

32:16  На ревност раздражише га туђим боговима, гадовима разгњевише га.

32:17  Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нијесу знали, новим, који из близа дођоше, којих се нијесу страшили оци ваши.

32:18  Стијену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога створитеља својега.

32:19  Кад то видје Господ, разгњеви се на синове своје и на кћери своје,

32:20  И рече: сакрићу од њих лице своје, видјећу какав ће им бити пошљедак, јер су род покварен, синови у којима нема вјере.

32:21  Они ме раздражише на ревност онијем што није Бог, разгњевише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност онијем који није народ, народом лудијем разљутићу их.

32:22  Јер се огањ разгорио у гњеву мојем, и горјеће до најдубљега пакла; спалиће земљу и род њезин, и попалиће темеље брдима.

32:23  Згрнућу на њих зла, стријеле своје побацаћу на њих.

32:24  Глад ће их циједити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе звјерске послаћу на њих и јед змија земаљских.

32:25  Споља ће их убијати мач, а по клијетима страх, и момка и дјевојку, дијете на сиси и сиједа човјека.

32:26  Рекао бих: расијаћу их по свијем угловима земаљским, учинићу да нестане спомена њихова између људи,

32:27  Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понијели и рекли: рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.

32:28  Јер су народ који пропада са својих намјера, и нема у њих разума.

32:29  Камо да су паметни, да разумију ово, и гледају на пошљедак свој!

32:30  Како би један гонио тисућу а двојица тјерала десет тисућа, да их није стијена њихова продала и Господ их предао?

32:31  Јер стијена њихова није као наша стијена; непријатељи наши нека буду судије.

32:32  Јер је чокот њихов од чокота Содомскога и из поља Гоморскога; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.

32:33  Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.

32:34  Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?

32:35  Моја је освета и плата, у своје вријеме попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо што ће их задесити.

32:36  Судиће Господ народу својему, и жао ће му бити слуга његовијех, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћенога ни од остављенога.

32:37  И рећи ће: гдје су богови њихови? стијена у коју се уздаше?

32:38  Који сало од жртава његовијех једоше и пише вино од наљева њиховијех. Нека устану и помогу вам, и нека вам буду заклон.

32:39  Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцјељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.

32:40  Јер подижем к небу руку своју и кажем: ја сам жив довијека.

32:41  Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.

32:42  Опојићу стријеле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исјеченијех и заробљенијех, кад почнем освету на непријатељима.

32:43  Веселите се народи с народом његовијем, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.

32:44  И дође Мојсије и изговори све ријечи пјесме ове народу, он и Исус син Навин.

32:45  А кад изговори Мојсије све ријечи ове свему Израиљу,

32:46  Рече им: привијте срце своје к свијем ријечима које вам ја данас засвједочавам, и казујте их синовима својим да би држали све ријечи овога закона и творили их.

32:47  Јер није празна ријеч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете ријечју продуљити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наслиједите.

32:48  У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:

32:49  Изиди на ову гору Аваримску, на гору Навав, која је у земљи Моавској према Јерихону, и види земљу Хананску коју дајем синовима Израиљевијем у државу.

32:50  И умри на гори на коју изидеш, и прибери с к роду својему, као што је умро Арон брат твој на гори Ору и прибрао се к роду својему.

32:51  Јер ми згријешисте међу синовима Израиљевијем на води од свађе у Кадису, у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевијем.

32:52  Пред собом ћеш видјети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевијем.