SrKDIjekav - Job - 29

29:1  Још настави Јов бесједу своју и рече:

29:2  О да бих био као пређашњих мјесеца, као онијех дана кад ме Бог чуваше,

29:3  Кад свијетљаше свијећом својом над главом мојом, и при видјелу његову хођах по мраку,

29:4  Како бијах за младости своје, кад тајна Божија бијаше у шатору мом,

29:5  Кад још бијаше Свемогући са мном, и дјеца моја око мене,

29:6  Кад се траг мој обливаше маслом, и стијена ми точаше уље потоцима,

29:7  Кад излажах на врата кроз град, и на улици намјештах себи столицу:

29:8  Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

29:9  Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

29:10  Управитељи устезаху глас свој и језик им приањаше за грло.

29:11  Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженијем; и које ме око виђаше, свједочаше ми

29:12  Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никога да му поможе;

29:13  Благослов онога који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распијевах;

29:14  У правду се облачих и она ми бијаше одијело, као плашт и као вијенац бијаше ми суд мој.

29:15  Око бијах слијепцу и нога хрому.

29:16  Отац бијах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

29:17  И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

29:18  Зато говорах: у својем ћу гнијезду умријети, и биће ми дана као пијеска.

29:19  Коријен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

29:20  Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

29:21  Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој свјет.

29:22  Послије мојих ријечи нико не проговараше, тако их натапаше бесједа моја.

29:23  Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

29:24  Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху.

29:25  Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.