SrKDEkavski - Psalms - 104

104:1  Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

104:2  Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

104:3  Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

104:4  Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

104:5  Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

104:6  Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

104:7  Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

104:8  Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

104:9  Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

104:10  Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

104:11  Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

104:12  На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

104:13  Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

104:14  Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

104:15  И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

104:16  Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

104:17  На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

104:18  Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

104:19  Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

104:20  Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

104:21  Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

104:22  Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

104:23  Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

104:24  Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

104:25  Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

104:26  Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

104:27  Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

104:28  Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

104:29  Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

104:30  Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

104:31  Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

104:32  Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

104:33  Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

104:34  Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

104:35  Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!