CroSaric - Job - 30

30:1  "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

30:2  Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

30:3  Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

30:4  Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

30:5  Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

30:6  Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

30:7  Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

30:8  Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

30:9  Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

30:10  Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

30:11  I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

30:12  S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

30:13  Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

30:14  prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

30:15  Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

30:16  Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

30:17  Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

30:18  Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

30:19  U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

30:20  K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

30:21  Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

30:22  U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

30:23  Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

30:24  Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

30:25  Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

30:26  Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

30:27  Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

30:28  Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

30:29  Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

30:30  Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

30:31  Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.