SrKDEkavski - Job - 41

41:1  Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

41:2  Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

41:3  Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

41:4  Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

41:5  Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

41:6  Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

41:7  Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

41:8  Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

41:9  Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

41:10  Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

41:11  Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

41:12  Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

41:13  У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

41:14  Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

41:15  Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

41:16  Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

41:17  Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

41:18  Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

41:19  Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

41:20  Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

41:21  Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

41:22  Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

41:23  За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

41:24  Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

41:25  Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.