SrKDIjekav - Job - 5

5:1  Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?

5:2  Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња.

5:3  Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов.

5:4  Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5:5  Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

5:6  Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

5:7  Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис.

5:8  Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју,

5:9  Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја;

5:10  Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

5:11  Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

5:12  Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа;

5:13  Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара;

5:14  Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

5:15  Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога.

5:16  Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

5:17  Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућега.

5:18  Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују.

5:19  Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

5:20  У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

5:21  Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

5:22  Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога.

5:23  Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.

5:24  И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

5:25  Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

5:26  Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје вријеме.

5:27  Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј.