SrKDIjekav - John - 5

5:1  А потом бјеше празник Јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

5:2  У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Јеврејски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова,

5:3  У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода;

5:4  Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5:5  А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

5:6  Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав?

5:7  Одговори му болесни: да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене.

5:8  Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи.

5:9  И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота.

5:10  Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је субота и не ваља ти одра носити.

5:11  А он им одговори: који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи.

5:12  А они га запиташе: ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи?

5:13  А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту.

5:14  А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе.

5:15  А човјек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцијели.

5:16  И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.

5:17  А Исус им одговараше: отац мој дослије чини, и ја чиним.

5:18  И зато још више гледаху Јевреји да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

5:19  А Исус одговарајући рече им: заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако;

5:20  Јер отац сина љуби, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите.

5:21  Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује.

5:22  Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину,

5:23  Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао.

5:24  Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

5:25  Заиста, заиста вам кажем: иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети.

5:26  Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи;

5:27  И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј.

5:28  Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега,

5:29  И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда.

5:30  Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао.

5:31  Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито.

5:32  Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене.

5:33  Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину;

5:34  А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете.

5:35  Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше, а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу.

5:36  Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла.

5:37  И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте.

5:38  И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла.

5:39  Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене.

5:40  И нећете да дођете к мени да имате живот.

5:41  Ја не примам славе од људи.

5:42  Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

5:43  Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

5:44  Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите?

5:45  Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

5:46  Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене.

5:47  А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима?