SrKDIjekav - John - 6

6:1  Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде.

6:2  И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.

6:3  А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем.

6:4  А бијаше близу пасха празник Јеврејски.

6:5  Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

6:6  А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

6:7  Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне.

6:8  Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

6:9  Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

6:10  А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

6:11  А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

6:12  И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

6:13  И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

6:14  А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

6:15  А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

6:16  А кад би увече сиђоше ученици његови на море,

6:17  И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

6:18  А море се подизаше од великога вјетра.

6:19  Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

6:20  А он им рече: ја сам; не бојте се.

6:21  Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

6:22  Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

6:23  А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

6:24  Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

6:25  И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

6:26  Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

6:27  Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

6:28  А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

6:29  Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

6:30  А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти?

6:31  Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

6:32  Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

6:33  Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

6:34  Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

6:35  А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети.

6:36  Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете.

6:37  Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље.

6:38  Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

6:39  А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

6:40  А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

6:41  Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба.

6:42  И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

6:43  Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом.

6:44  Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

6:45  У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

6:46  Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

6:47  Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни.

6:48  Ја сам хљеб живота.

6:49  Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

6:50  Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

6:51  Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

6:52  А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо?

6:53  А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.

6:54  Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

6:55  Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

6:56  Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

6:57  Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

6:58  Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек.

6:59  Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

6:60  Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

6:61  А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава?

6:62  А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

6:63  Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

6:64  Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

6:65  И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

6:66  Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

6:67  А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?

6:68  Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

6:69  И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

6:70  Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

6:71  А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.