SrKDIjekav - John - 12

12:1  А Исус прије пасхе на шест дана дође у Витанију гдје бјеше Лазар што умрије, кога подиже из мртвијех.

12:2  Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сјеђаше с њим за трпезом;

12:3  А Марија узевши литру правога нардова многоцјенога мира помаза ноге Исусове, и отр косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

12:4  Онда рече један од ученика његовијех, Јуда Симонов Искариотски, који га послије издаде:

12:5  Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

12:6  А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.

12:7  А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба;

12:8  Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

12:9  Разумје пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара којега подиже из мртвијех.

12:10  А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

12:11  Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вјероваху Исуса.

12:12  А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

12:13  Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

12:14  А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано:

12:15  Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету.

12:16  Али ово ученици његови не разумјеше прије: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово бјеше за њега писано, и ово му учинише.

12:17  А народ свједочаше који бјеше прије с њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвијех.

12:18  Зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо.

12:19  А фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свијет иде за њим.

12:20  А бијаху неки Грци који бијаху дошли на празник да се моле Богу.

12:21  Они дакле приступише к Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: господине! ми бисмо хтјели да видимо Исуса.

12:22  Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

12:23  А Исус одговори им говорећи: дође час да се прослави син човјечиј.

12:24  Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди:

12:25  Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни.

12:26  Ко мени служи, за мном нек иде, и гдје сам ја ондје и слуга мој нек буде; и ко мени служи онога ће поштовати отац мој.

12:27  Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај.

12:28  Оче! прослави име своје! Тада глас дође с неба: и прославио сам и опет ћу прославити.

12:29  А кад чу народ који стајаше, говораху: гром загрми; а други говораху: анђео му говори.

12:30  Исус одговори и рече: овај глас не би мене ради него народа ради.

12:31  Сад је суд овоме свијету; сад ће бити истјеран кнез овога свијета напоље.

12:32  И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

12:33  А ово говораше да покаже каквом ће смрти умријети.

12:34  Народ му одговори: ми чусмо из закона да ће Христос остати вавијек; како ти говориш да се сину човјечијему ваља подигнути? ко је тај син човјечији?

12:35  А Исус им рече: још је мало времена видјело с вама; ходите док видјело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

12:36  Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

12:37  Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет га не вјероваху;

12:38  Да се збуде ријеч Исаије пророка који рече: Господе! ко вјерова говорењу нашему? и рука Господња коме се откри?

12:39  Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

12:40  Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.

12:41  Ово рече Исаија кад видје славу његову и говори за њега.

12:42  Али опет и од кнезова многи га вјероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

12:43  Јер им већма омиље слава људска него слава Божија.

12:44  А Исус повика и рече: ко мене вјерује не вјерује мене, него онога који ме посла;

12:45  И ко види мене види онога који ме посла.

12:46  Ја дођох видјело на свијет, да ниједан који ме вјерује не остане у тами.

12:47  И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

12:48  Који се одрече мене, и не прима ријечи мојијех, има себи судију: ријеч коју ја говорих она ће му судити у пошљедњи дан;

12:49  Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити.

12:50  И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац.