SrKDEkavski - Luke - 6

6:1  Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

6:2  А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

6:3  И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

6:4  Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

6:5  И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

6:6  А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

6:7  Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

6:8  А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

6:9  А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

6:10  И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

6:11  А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

6:12  Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

6:13  И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

6:14  Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

6:15  Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

6:16  Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

6:17  И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

6:18  Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

6:19  И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

6:20  И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

6:21  Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

6:22  Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

6:23  Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

6:24  Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

6:25  Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

6:26  Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

6:27  Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

6:28  Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

6:29  Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

6:30  А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

6:31  И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

6:32  И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

6:33  И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

6:34  И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

6:35  Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

6:36  Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

6:37  И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

6:38  Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

6:39  И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

6:40  Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

6:41  А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

6:42  Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

6:43  Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

6:44  Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

6:45  Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

6:46  А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

6:47  Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

6:48  Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

6:49  А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.