SrKDEkavski - Acts - 7

7:1  А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?

7:2  А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,

7:3  И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

7:4  Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

7:5  И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.

7:6  Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

7:7  И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.

7:8  И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.

7:9  И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.

7:10  И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.

7:11  А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

7:12  А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.

7:13  И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

7:14  А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

7:15  И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.

7:16  И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.

7:17  И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

7:18  Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

7:19  Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.

7:20  У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.

7:21  А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

7:22  И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.

7:23  А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

7:24  И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

7:25  Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.

7:26  А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

7:27  А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

7:28  Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

7:29  А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.

7:30  И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

7:31  А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

7:32  Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.

7:33  А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.

7:34  Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

7:35  Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.

7:36  Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.

7:37  Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.

7:38  Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;

7:39  Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,

7:40  Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.

7:41  И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

7:42  А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

7:43  И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

7:44  Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;

7:45  Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,

7:46  Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.

7:47  А Соломун Му начини кућу.

7:48  Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

7:49  Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?

7:50  Не створи ли рука моја све ово?

7:51  Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.

7:52  Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;

7:53  Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.

7:54  Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.

7:55  А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;

7:56  И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.

7:57  А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

7:58  И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

7:59  И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.

7:60  Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.