SrKDIjekav - Habakkuk

Chapter 1

1:1  Бреме које видје пророк Авакум.

1:2  Докле ћу, Господе, вапити а ти нећеш да чујеш? докле ћу ти викати: насиље! а ти нећеш да избавиш?

1:3  Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?

1:4  Зато се оставља закон, и суд не излази нигда, јер безбожник оптјече праведника, зато суд излази изопачен.

1:5  Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дјело у ваше дане којега нећете вјеровати кад се стане приповиједати.

1:6  Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нијесу његова.

1:7  Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.

1:8  Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његовијех, и идући издалека коњици његови долетјеће као орао кад хити на лов.

1:9  Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни вјетар, покупиће робље као пијесак.

1:10  И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити потсмијех, смијаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.

1:11  Тада ће му се промијенити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од бога његова.

1:12  Нијеси ли ти од вијека, Господе Боже мој, свече мој? нећемо умријети; ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, стијено, за карање.

1:13  Чисте су очи твоје да не можеш гледати зла, и безакоња не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? мучиш, кад безбожник прождире правијега од себе?

1:14  И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?

1:15  Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује.

1:16  Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тијем дио његов претио и храна му изабрана.

1:17  Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице?

Chapter 2

2:1  На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

2:2  И одговори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита.

2:3  Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.

2:4  Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити.

2:5  А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

2:6  Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато.

2:7  Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

2:8  Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.

2:9  Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.

2:10  Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу.

2:11  Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.

2:12  Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом!

2:13  Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде ни за што?

2:14  Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

2:15  Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

2:16  Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

2:17  Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.

2:18  Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи нијеме идоле?

2:19  Тешко ономе који говори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

2:20  А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо!

Chapter 3

3:1  Молитва пророка Авакума; за пјевање.

3:2  Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гњеву сјети се милости.

3:3  Бог дође од Темана и светац с горе Фарана; слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове.

3:4  Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила његова.

3:5  Пред њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу његовијех.

3:6  Стаде, и измјери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вјечне горе, слегоше се хумови вјечни; путови су му вјечни.

3:7  Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјеси земљи Мадијанској.

3:8  Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? еда ли се на ријеке распали гњев твој? на море јарост твоја, кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?

3:9  Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке.

3:10  Видјеше те горе и уздркташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

3:11  Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега.

3:12  Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе.

3:13  Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.

3:14  Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.

3:15  Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде.

3:16  Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздркташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.

3:17  Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.

3:18  Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега.

3:19  Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.