SrKDEkavski - Job - 31

31:1  Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

31:2  Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

31:3  Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

31:4  Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

31:5  Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

31:6  Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

31:7  Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

31:8  Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

31:9  Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

31:10  Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

31:11  Јер је то грдило и безакоње за судије.

31:12  Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

31:13  Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

31:14  Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

31:15  Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

31:16  Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

31:17  И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

31:18  Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

31:19  Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

31:20  Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

31:21  Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

31:22  Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

31:23  Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

31:24  Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

31:25  Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

31:26  Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

31:27  И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

31:28  И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

31:29  Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

31:30  Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31:31  Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

31:32  Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

31:33  Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

31:34  Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

31:35  О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

31:36  Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

31:37  Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

31:38  Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

31:39  Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

31:40  Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.