SrKDIjekav - Matthew - 22

22:1  И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

22:2  Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

22:3  И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.

22:4  Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

22:5  А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

22:6  А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

22:7  А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

22:8  Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

22:9  Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

22:10  И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

22:11  Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.

22:12  И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.

22:13  Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

22:14  Јер су многи звани, али је мало избранијех.

22:15  Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

22:16  И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

22:17  Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

22:18  Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

22:19  Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

22:20  И рече им: чији је образ овај и натпис?

22:21  И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.

22:22  И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

22:23  Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

22:24  Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

22:25  У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

22:26  А тако и други, и трећи, тја до седмога.

22:27  А послије свију умрије и жена.

22:28  О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

22:29  А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.

22:30  Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

22:31  А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:

22:32  Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

22:33  И чувши народ дивљаше се науци његовој.

22:34  А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

22:35  И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

22:36  Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

22:37  А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

22:38  Ово је прва и највећа заповијест.

22:39  А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.

22:40  О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

22:41  А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

22:42  Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.

22:43  Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

22:44  Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

22:45  Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

22:46  И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.